Metodologija za procjenu sistema javnih nabavki
(MAPS)

Metodologija za procenu sistema javnih nabavki (MAPS) je prvobitno razvijena tokom 2003/2004, kao doprinos zajedničkim naporima mnogih zainteresovanih za procenu i poboljšanje sistema javnih nabavki, kao zajedničko sredstvo za analizu informacija o ključnim aspektima bilo kog sistema. MAPS je široko korišćen za procenu kvaliteta i efikasnosti sistema javnih nabavki i na osnovu identifikovanih prednosti i slabosti, za razvoj strategije i sprovođenje reformi. Ovi napori su obično fokusirani na stvaranje osnove za dobro funkcionisanje sistema javnih nabavki uspostavljanjem pravnog, regulatornog i institucionalnog okvira.

Revizija prvobitnog MAPS-a odražava moderno shvatanje javnih nabavki, uzimajući u obzir globalna kretanja i poboljšanja predložena od strane širokog spektra korisnika i zainteresovanih strana. Novi MAPS je univerzalno sredstvo koje ima za cilj da katalizuje i ubrza implementaciju savremenih, efikasnih, održivih i više inkluzivnih sistema javnih nabavki u svim zemljama. MAPS ukazuje gde su reforme najpotrebnije i ukazuje kako je reforme moguċe sprovesti.

Revizija MAPS-a je vođena nekolicinom razloga:

Vrednost za novac: Uzima u obzir osnovni cilj po kome svaki sistem nabavki treba da pruža potrebnu robu, radove i usluge na ekonomski, efikasan, efektivan i održiv način.

Transparentnost: Uzima u obzir osnovne i zajednički dogovorene principe javnosti, kako bi politika, zakonski i institucionalni okviri i informacije u vezi sa odlukama, bile dostupne javnosti sveobuhvatno, pristupačano i blagovremeno.

Pravičnost: Uzima u obzir ambiciju da proces javnih nabavki treba da bude slobodan od pristrasnosti, obezbedi jednak tretman i shodno tome donese odluke, čime se obezbeđuje integritet

Dobro upravljanje: Obuhvata niz aspekata koji se odnose na širi kontekst u kojem se javna nabavka sprovodi radi postizanja ciljeva dobrog upravljanja. Ovaj aspekt obuhvata odraz ciljeva sekundarnih nabavki, razmatranje politike i principa integriteta.

Nova verzija MAPS-a dolazi blagovremeno uoči pokretanja ciljeva održivog razvoja (SDG2). Kao i ciljevi održivog razvoja, MAPS će biti relevantan za sve zemlje, bez obzira na nivo prihoda ili status razvoja. MAPS se odnosi na cilj 12, kojim se poziva na promociju održive prakse nabavki u skladu sa nacionalnim prioritetima i politikama, i cilj 16 koji poziva na efektivne i odgovorne institucije. Pored toga, MAPS je usidren u Preporukama OECD Saveta o javnim nabavkama za 2015. godinu, i odražava stavove vodećih međunarodnih okvira javne nabavke, kao što UNCITRAL model zakona o javnim nabavkama (2011), Smernice EU o javnim nabavkama (2014), i principi nabavke kakve koriste multilateralne razvojne banke, države i implementacione institucije. Uspostavljanjem kriterijuma efektivnog i efikasnog sistema javnih nabavki, čijem ostvarenju bi sve zemlje trebalo da teže, MAPS pruža sveobuhvatan okvir za procenu.

Odjeljak II, „Analiza konteksta zemlje“, predstavlja strukturirani pristup za analizu lokalnog okruženja, kako bi se osiguralo da je procjena zasnovana na specifičnim potrebama zemlje i da se različiti elementi analitičkog okvira MAPS primjenjuju na odgovarajući način.

Analiza konteksta temelji se na lako dostupnim informacijama i postojećim podacima i fokusira se na niz faktora bitnih za reformu javnih nabavki. To uključuje ekonomsku situaciju u zemlji, ciljeve nacionalne politike, okruženje za reformu javne nabavke i odnos između sistema javnih nabavki, upravljanja javnim finansijama i sistema javnog upravljanja. Analiza konteksta takođe identificira ključne dionike koji su formalno i neformalno povezani sa strukturama javnih nabavki.

Sistem indikatora MAPS detaljno je opisan u odjeljku III, „Procjena sistema javnih nabavki“. Oslanja se na četiri stuba:

i) postojeći pravni i politički okvir koji reguliše nabavke u zemlji;

ii) institucionalni okvir i upravljački kapacitet;

iii) funkcionisanje sistema i konkurentnost nacionalnog tržišta;

iv) odgovornost, integritet i transparentnost sistema nabavki.

Svaki stub ima niz pokazatelja i podindikatora za procjenu. Sistem indikatora ima ukupno 14 indikatora i 55 podindikatora, koji zajedno predstavljaju kriterije za brzu usporedbu sistema sa navedeni principi. Pokazatelji su izraženi u kvalitativnim i / ili kvantitativnim terminima, prema potrebi.